Decentralizovana nauka (DeSci)

Šta je decentralizovana nauka (DeSci)?

Decentralizovana nauka (DeSci) je pokret koji nastoji da izgradi javnu infrastrukturu za finasiranje, stvaranje, pregledanje, akreditaciju, skladištenje i širenje naučnog znanja na pravičan i jednak način koristeći tehnologiju.

DeSci ima za cilj da stvori ekosistem u kojem su naučnici podstaknuti da otvoreno dele svoja istraživanja i dobijaju priznanje za svoj rad, istovremeno omogućujući svima da lako pristupe i doprinose istraživanjima. DeSci se oslanja na ideju da naučno znanje treba da bude dostupno svima i da proces naučnog istraživanja treba da bude transparentan. DeSci stvara model naučnog istraživanja koji je više decentralizovan i distribuiran, čime se čini otpornijim na cenzuru i kontrolu centralnih autoriteta. DeSci se nada da će stvoriti okruženje u kojem nove i nekonvencionalne ideje mogu procvetati decentralizacijom pristupa finansiranju, naučnim alatima i komunikacionim kanalima.

Decentralizovana nauka omogućava raznovrsnije izvore finansiranja (od , kvadratnih donacija(opens in a new tab) do masovnog finansiranja i još mnogo toga), lakši pristup podacima i metodama, kao i pružanje podsticaja za reproduktivnost.

Huan Benet — DeSci pokret

Kako DeSci unapređuje nauku

Nepotpuna lista ključnih problema u nauci i kako decentralizovana nauka može pomoći da se reše ovi problemi

Decentralizovana nauka	Tradicionalna nauka
Raspodelu sredstava određuje javnost koristeći mehanizme kao što su kvadratno doniranje ili DAO-i.	Mala, zatvorena, centralizovana grupa kontroliše raspodelu sredstava.
Sarađujete sa kolegama iz celog sveta u dinamičnim timovima.	Organizacije za finansiranje i matične institucije ograničavaju saradnju.
Odluke o finansiranju se donose na mreži i transparentno. Istražuju se novi mehanizmi finansiranja.	Odluke o finansiranju se donose tokom dužeg perioda i sa ograničenom transparentnošću. Postoji veoma malo mehanizama za finansiranje.
Deljenje laboratorijskih usluga postaje lakše i transparentnije korišćenjem tehnologije.	Deljenje laboratorijskih resursa često je sporo i prikriveno.
Mogu se razviti novi modeli za objavljivanje koji koriste osnovne elemente Web3 tehnologije za poverenje, transparentnost i jedinstven pristup.	Objavljujete putem uspostavljenih puteva koji se često prepoznaju kao neučinkoviti, pristrasni i iskorišćavajući.
Možete zaraditi tokene i reputaciju za pregledanje radova kolega.	Vaše recenzije radova kolega su besplatne i doprinose samo profitnim izdavačima.
Vi posedujete intelektualnu svojinu (IP) koju pravite i raspodeljujete prema transparentnim uslovima.	Vaša matična organizacija poseduje intelektualnu svojinu koju vi stvarate. Pristup intelektualnoj svojini nije transparentan.
Delite sva istraživanja, uključujući i podatke neuspešnih pokušaja, postavljanjem svih koraka na lanac blokova.	Pristrasnost u objavljivanjima znači da istraživači češće dele eksperimente koji su imali uspešne rezultate.

Ethereum i DeSci

Decentralizovani naučni sistem zahteva snažnu bezbednost, minimalne monetarne i transakcione troškove i bogat ekosistem za razvoj aplikacija. Ethereum pruža sve što je potrebno za izgradnju decentralizovane naučne tehnologije.

Primeri primene decentralizovane nauke

DeSci predstavlja izgradnju skupa naučnog alata kako bi objedinio tradicionalnu akademsku zajednicu u digitalni svet. Ispod su primeri nekoliko primena koje Web3 može ponuditi naučnoj zajednici.

Objavljivanje

Objavljivanje naučnih radova je često problematično jer njime upravljaju izdavačke kuće koje se oslanjaju na besplatni rad naučnika, recenzenata i urednika kako bi generisali radove, ali potom naplaćuju enormne naknade za objavljivanje. Javnost, koja je obično indirektno platila za rad i troškove objavljivanja putem poreza, često ne može pristupiti istom radu bez ponovnog plaćanja izdavaču. Ukupne naknade za objavljivanje pojedinačnih naučnih radova često dosežu petocifrene iznose (u američkim dolarima), čime se podriva ceo koncept naučnog znanja kao dok istovremeno generiše ogromne profite za malu grupu izdavača.

Besplatne platforme sa otvorenim pristupom postoje u obliku serverskih sistema za predstavljanje naučnih radova, kao što je ArXiv(opens in a new tab). Međutim, ove platforme nemaju kontrolu kvaliteta, i uglavnom ne prate metrike na nivou članka, što znači da se obično koriste samo za promociju rada pre nego što se podnese tradicionalnom izdavaču. SciHub takođe omogućava besplatan pristup objavljenim radovima, ali nelegalno, i to tek nakon što su izdavači već naplatili svoj honorar i ograničili rad strogom autorskom zaštitom. To ostavlja kritičnu prazninu za pristupačne naučne radove i podatke sa ugrađenim mehanizmom za legitimnost i modelom podsticaja. Alat za građenje takvog sistema postoji u Web3-ju.

Reproducibilnost i replikabilnost

Reproducibilnost i replikabilnost su osnove za kvalitetno naučno otkriće.

Reproducibilni rezultati mogu biti postignuti više puta zaredom od strane jednog tima koristeći istu metodologiju.
Replikabilni rezultati mogu biti postignuti od strane druge grupe koristeći isti postavke eksperimenta.

Novi alati iz Web3 sveta mogu da osiguraju da su reproducibilnost i replikabilnost osnova otkrića. Možemo ukomponovati kvalitetnu nauku u tehnološku strukturu akademske zajednice. Web3 nudi mogućnost da se kreiraju za svaku komponentu analize: sirove podatke, računare i rezultate primene. Lepota sistema konsenzusa je u tome što kada se uspostavi pouzdana mreža za održavanje ovih komponenata, svaki učesnik u mreži može biti odgovoran za reprodukovanje računanja i validaciju svakog rezultata.

Finansiranje

Trenutni standardni model finansiranja nauke podrazumeva da pojedinci ili grupe naučnika podnose pisane prijave agencijama za finansiranje. Mali panel pouzdanih pojedinaca ocenjuje prijave, a potom intervjuše kandidate pre nego što dodeli sredstva malom broju aplikanata. Osim što stvara usko grlo koje dovodi do ponekad višegodišnjeg, čekanja između podnošenja zahteva za stipendiju i dobijanja iste, ovaj model je poznat po visokoj ranjivosti na pristrasnosti, lične interese i politiku ocenjivačkog panela.

Studije su pokazale da su ocenjivački paneli za dodelu grantova loši u izboru visokokvalitetnih predloga, s obzirom na to da isti predlozi dati različitim panelima na ocenjivanje imaju znatno različite ishode. Kako je finansiranje postalo sve ređe, postalo je skoncentrisanije u manji krug iskusnijih istraživača sa intelektualno konzervativnijim projektima. Ovaj efekat je stvorio hiper-kompetitivnu finansijsku sredinu, učvršćujući perverzne podsticaje i gušeći inovacije.

Web3 ima potencijal da poremeti ovaj nefunkcionalni model finansiranja eksperimentišući sa različitim modelima podsticaja koji su razvijeni od strane DAO-a i šire, u okviru Web3 tehnologije. Retroaktivno finansiranje javnih dobara(opens in a new tab), kvadratno finansiranje(opens in a new tab), DAO upravljanje(opens in a new tab) i tokenizovane strukture podsticaja(opens in a new tab) neki su od Web3 alata koji bi mogli da donesu revoluciju u finansiranje nauke.

Vlasništvo intelektualne svojine i razvoj

Intelektualna svojina (IP) predstavlja veliki problem u tradicionalnoj nauci: od toga što je zaglavljena na univerzitetima ili se ne koristi u biotehnologiji, do velikih teškoća u određivanju njene vrednosti. Međutim, određivanje vlasništva nad digitalnom imovinom (kao što su naučni podaci ili članci) je nešto što Web3 radi veoma dobro koristeći .

Na isti način na koji NFT-jevi mogu omogućiti prenos prihoda za buduće transakcije nazad originalnom tvorcu, isto tako i vi možete uspostaviti transparentne lance za pripisivanje vrednosti kako biste nagrađivali istraživače, upravne organe (kao što su DAO-ovi) ili čak subjekte čiji se podaci prikupljaju.

NFT-ovi sa intelektualnom svojinom(opens in a new tab) takođe mogu da funkcionišu kao ključ za decentralizovani repozitorijum podataka o istraživačkim eksperimentima koji se sprovode i da doprinesu NFT-u i finansiranju (od razlaganja do fondova za davanje pozajmica i procene vrednosti). Takođe omogućava da entiteti koji su na lancu kao što su DAO-ovi poput VitaDAO(opens in a new tab) direktno sprovode istraživanja na lancu. Dolazak neotuđivih „soulbound“ tokena(opens in a new tab) takođe može odigrati važnu ulogu u DeSci omogućavajući pojedincima da dokažu iskustvo i akademske kvalifikacije povezane sa Ethereum adresom.

Skladišta podataka, pristup i arhitektura

Naučni podaci mogu postati znatno dostupniji korišćenjem Web3 obrazaca, a distribuirano skladištenje omogućava da istraživanje preživi kataklizmične događaje.

Startna pozicija mora biti sistem kom može da pristupi svaki decentralizovani identitet koji ima ispravne akreditive koji se mogu potvrditi. To omogućava da osetljivi podaci budu sigurno replicirani od strane pouzdanih strana, omogućavajući redudantnost i otpornost na cenzuru, reprodukciju rezultata, pa čak i sposobnost da više strana sarađuje i dodaje nove podatke u skup podataka. Metode poverljivog računarstva poput compute-to-data(opens in a new tab) pružaju alternativne mehanizme pristupa sirovim podacima, stvarajući pouzdane istraživačke okoline za najosetljivije podatke. Pouzdane istraživačke okoline su spomenute od strane NHS (Nacionalne zdravstvene službe u Ujedinjenom Kraljevstvu)(opens in a new tab) kao rešenje za budućnost u vezi sa zaštitom podataka i saradnjom, stvarajući ekosistem u kojem istraživači mogu bezbedno raditi sa podacima na licu mesta koristeći standardizovana okruženja za deljenje koda i praksi.

Fleksibilna Web3 rešenja za podatke podržavaju navedene scenarije i pružaju osnovu za istinski Otvorenu Nauku, gde istraživači mogu stvarati javna dobra bez potrebe za dozvolama za pristup ili naknadama. Web3 rešenja za javne podatke poput IPFS-a, Arweave-a i Filecoina optimizovana su za decentralizaciju. Na primer, dClimate omogućava univerzalni pristup podacima o klimi i vremenu, uključujući podatke sa meteoroloških stanica i prediktivnih modela klime.

Uključi se

Istražite projekte i pridružite se DeSci zajednici.

Dobrodošli su predlozi novih projekata za listu — molim vas, pogledajte našu politiku listinga da biste počeli!