Regenerativne finansije (ReFi)

Šta je ReFi?

Regenerativne finansije (ReFi) su skup alatki i ideja izgrađenih na vrhu , koje imaju za cilj stvaranje ekonomija koje su regenerativne, umesto ekstraktivnih ili eksploatativnih. Na kraju, ekstraktivni sistemi iscrpljuju dostupne resurse i propadaju; bez regenerativnih mehanizama, nedostaje im otpornost. ReFi deluje na pretpostavci da stvaranje monetarne vrednosti mora biti odvojeno od neodrživog izvlačenja resursa sa naše planete i zajednica.

Umesto toga, ReFi želi da reši probleme životne sredine, zajednice i društve kreirajući regenerativne cikluse. Ovi sistemi kreiraju vrednost za korisnike dok istovremeno donosi benefit i ekosistemima i zajednicama.

Jedna od osnova regenerativnih finansija je koncept regenerativne ekonomije koji je razvio Džon Fulerton s instituta Capital. On je predložio osam međusobno povezanih principa(opens in a new tab) koji su deo sistemskog zdravlja:

ReFi projekti ostvaruju ove principe korišćenjem i aplikacija za (DeFi) kako bi podstakli regenerativna ponašanja, na primer, obnavljanje degradiranih ekosistema, i kako bi olakšali masovnu saradnju na globalnim pitanjima kao što su klimatske promene i gubitak biodiverziteta.

ReFi takođe se preklapa sa pokretom decentralizovane nauke (DeSci), koji koristi Ethereum kao platformu za finansiranje, kreiranje, recenzije, dodelu zasluga, skladištenje i širenje naučnog znanja. DeSci alati mogli bi da postanu korisni za razvoj verifikovanih standarda i praksi za implementaciju i praćenje regenerativnih aktivnosti poput sadnje drveća, uklanjanja plastike iz okeana ili obnove degradiranog ekosistema.

Tokenizacija karbonskih kredita

Dobrovoljno ugljenično tržište (VCM)(opens in a new tab) predstavlja mehanizam za finansiranje projekata koji imaju potvrđen pozitivan uticaj na emisije ugljenika, bilo smanjivanjem postojećih emisija ili uklanjajem gasova staklene bašte već emitovanih u atmosferi. Ovi projekti dobijaju sredstva nazvana „karbonski krediti“ nakon što se verifikuju i njih mogu prodavati pojedincima i organizacijama koje žele da podrže borbu protiv klimatskih promena.

Pored dobrovoljnog ugljeničnog tržišta (VCM), postoje i različita ugljenična tržišta koja traže vlade („tržišta usaglašenosti“) koja nastoje da uspostave cenu ugljenika putem zakona ili propisa unutar određene nadležnosti (npr. države ili regiona), čime se kontroliše snabdevanje dozvolama. Tržišta usaglašenosti podstiču zagađivače u okviru svojih nadležnosti da smanje emisije, ali one nisu u mogućnosti da smanje efekat staklene bašte postojećih emisija.

Uprkos razvoju u proteklih nekoliko decenija, VCM i dalje ima mnoge probleme:

Visoko fragmentisana likvidnost
Komlikovane mehanizme transakcija
Visoke nadoknade
Veoma sporo trgovanje
Nemogućnost skalabilnosti

Prelazak sa VCM-a na novo digitalno tržište za ugljenik na lancu blokova (DCM) može biti prilika za unapređenje postojeće tehnologije za validaciju, transakcije i korišćenje karbonskih kredita. Lanci blokova omogućavaju javno verifikovanje podataka, pristup za veliki broj korisnika i više likvidnosti.

Projekti ReFi koriste tehnologiju lanca blokova kako bi ublažili mnoge probleme tradicionalnog tržišta:

Likvidnost je skoncentrisana u malom broju fondova likvidnostiu kojim svako može slobodno da trguje. Velike organizacije kao i pojedinačni korisnici mogu da koriste ove fondove bez ručnih pretraga za prodavce/kupce, naknade za učešće ili prethodne registracije.
Sve transakcije su zabeležene na javnim lancima blokova. Put kojim svaka karbonska kreditna jedinica prolazi zbog trgovinske aktivnosti se može pratite čim postane dostupna u DCM-u.
Transakcije se izvršavaju gotovo instant. Obezbeđivanje velikih količina karbonskih kreditnih jedinica putem tradicionalnih tržišta može trajati dane ili nedelje, dok se u DCM-u isto može postići za nekoliko sekundi.
Trgovanje se dešava bez posrednika koji naplaćuju visoke naknade. Digitalni ugljenični krediti predstavljaju značajno smanjenje troškova u poređenju sa tradicionalnim kreditima.
DCM je skalabilan i možete jednako da izvrši zahteve pojedinaca i korporacija.

Ključne komponente DCM-a

Četiri glavne komponente čine trenutnu sliku DCM-a:

Registri kao što su Verra(opens in a new tab) i Gold Standard(opens in a new tab) osiguravaju da projekti koji stvaraju karbonske kredite budu pouzdane. Takođe upravljaju bazama podataka iz kojih potiču digitalni ugljenični krediti i mogu se prenositi ili iskoristiti (penzionisati).

Krenuo je novi talas inovativnih projekata koji se grade na tehnologiji lanca blokova, a koji pokušavaju da drastično unaprede postojeće aktere u ovom sektoru.

Karbon mostovi, poznati i kao tokenizatori pružaju tehnologiju za prikazivanje ili prenos karbonskih kredita iz tradicionalnih registara u DCM. Neki od poznatijih primera su Toucan Protokol(opens in a new tab), C3(opens in a new tab) i Moss.Earth(opens in a new tab).
Integrisane usluge nude korisnicima kredite za izbegavanje i/ili uklanjanje ugljenika kako bi mogli da ostvare ekološke koristi od kredita i podele svoju podršku akcijama za klimatske promene sa svetom.

Neki od njih, kao što su Klima Infinity(opens in a new tab) i Senken(opens in a new tab), nude raznovrsne projekte koje su razvila treća lica i koji su izdati prema unapred uspostavljenim standardima kao što je Verra; drugi, kao kao što je na primer Nori(opens in a new tab), nude samo određene projekte razvijene prema njihovom sopstvenom standardu za kredite za uklanjanje ugljenika, koje izdaju i za koje imaju sopstveno tržište.

Osnovna infrastruktura koja olakšava povećanje uticaja i efikasnosti celokupnog lanca snabdevanja tržišta ugljenikom. KlimaDAO(opens in a new tab) pruža likvidnost kao javno dobro (omogućujući svima da kupe ili prodaju kreditne vrednosti ugljenika po transparentnoj ceni), stimuliše povećan protok tržišta ugljenika i povlačenje uz nagrade, obezbeđuje korisnički prijateljske interoperabilne alate za pristup podacima i omogućuje sticanje i povlačenje različitih tokenizovanih kreditnih vrednosti ugljenika.

ReFi izvan tržišta ugljenika

Iako trenutno postoji snažan naglasak na tržišta ugljenika uopšteno i posebno na prelazak sa VCM na DCM unutar ovog prostora, termin „ReFi“ nije strogo ograničen samo na ugljenik. Drugi ekološki resursi, pored kredita za ugljenik, mogu da se razviju i tokenizuju, što znači da će i drugi negativni eksterni uticaji moći da se precizno procene unutar osnovnih nivoa budućih ekonomskih sistema. Osim toga, regenerativni aspekt ovog ekonomskog modela može se primeniti i na druge oblasti, poput finansiranja javnih dobara putem platformi za kvadratno finansiranje kao što je Gitcoin(opens in a new tab). Organizacije koje su izgrađene na ideji otvorenog učešća i jednake distribucije resursa ohrabruju svakog da preusmeri sredstva projektima otvorenog koda, kao i projektima za zaštitu životne sredine, edukativnim projektima i projektima orijentisanim ka zajednici.

Preusmeravanje kapitala od ekstraktivnih praksi ka regenerativnom toku, projekti i kompanije koje pružaju društvene, ekološke ili prednosti za zajednicu – a koje možda ne bi uspele dobiti sredstva u tradicionalnom finansiranju – mogu se značajno brže i lakše pokrenuti i generisati pozitivne efekte na društvo. Prelazak na ovaj model finansiranja takođe otvara vrata mnogo inkluzivnijim ekonomskim sistemima, gde ljudi svih demografskih grupa mogu postati aktivni učesnici umesto pasivni posmatrači. ReFi nudi viziju Ethereum-a kao mehanizma za koordinisanje akcija za egzistencijalne izazove sa kojima se suočava naša vrsta i sva živa bića na planeti – kao osnovni nivo nove ekonomske paradigme, omogućavajući inkluzivniju i održivu budućnost u narednim vekovima.